Отргне се, понекад, једна и за мене,
као да је туђа, опора и тешка,
ни свјестан је нисам кад низ образ крене…
не плачем ја никад – мора да је грешка.
А толико тога тутњало је главом,
још више је срце издржало лудо,.
Ипак је она дарована правом?
Суза кô катарза – једно мало чудо.