Čitaonica

САНА

У бехару и у цвасту миришљавог јоргована,

ишетала, корзом ходи, нагиздана л’јепа Сана.

Мене шејтан обузима и да ћутим немам мира…

Санин смијех затрепери – кô музика њежна свира.

Тад јој рекох како злати – успламтјела – мајско вече,

и да пламен те љепоте душу моју страшно пече.

Па јој очи моје кажу оно што се јавно ћути.

Баци косом л’јепа Сана, видим да ми тајну слути.

Оком плавим насмија се – огњем живим ме сажеже…

Раменима угну мало, разгали ме и побјеже.

Оста вече запитано какву тајну ми имамо!

Тајне нема, луд сам за њом, само вече и ја знамо!

И због тога волим бехар и цваст дивног јоргована,

јер се надам, једне ноћи, љубиће ме моја Сана!